Ovo su banke koje su doživele propast u Srbiji: Jedan rez je bio najradikalniji

Pad Alta banke krajem oktobra ove godine podsetio je javnost da bankarski sistem, ma koliko delovao stabilno, nikada nije potpuno imun na potrese. Ipak, istorija finansijskih slomova u Srbiji od 2000. godine do danas pokazuje da Alta banka nije jedina, već tek najnovija epizoda u dugoj sagi o gubicima, lošim procenama, tajkunskim pritiscima i milijardama evra koje su se prelile na teret poreskih obveznika.

Zato ne treba da čudi kada je Narodna banka Srbije 31.oktobra stavila katanac na Alta banku zbog zloupotreba i narušavanja stabilnosti poslovanja, pa se u javnosti probudio zaboravljeni eho s početka dvehiljaditih i burnog perioda od 2011. do 2014. godine.

Ako bi se sumirala anatomija bankarskih krahova, hronologija bi pokazala tri velika talasa u kojima su nestajali stubovi finansijskog sistema.

Tri banke pale kao kule od karata

Predvodnik ove neslavne istorije nastao je u prethodnom veku i to kroz piramidalne prevare devedesetih od strane Dafine i Jezde.

Za one mlađe kojima su nepoznata ova imena, oni stariji se dobro sećaju tog sunovrata, koji je počeo je kroz klasične Ponzi šeme (finansijske prevare u kojoj se stari investitori isplaćuju novcem koji ulažu novi investitori, a ne iz stvarnog profita ili poslovne aktivnosti) koje su pod patronatom tadašnjeg državnog vrha služile za amortizaciju sankcija i hiperinflacije.

Ovaj naziv je dobijen po Čarlsu Ponziju, koji je 1920-ih godina u Sjedinjenim Američkim Državama postao ozloglašen upravo zbog ove vrste prevare. Ali da se vratimo na domaći teren i počnemo od Dafine i Jezde.

Dafiment banka, osnovana maja 1993 od strane Dafine Milanović, koja je kroz 577.600 ugovora privukla 163.025 štediša, nudeći mesečne kamate do nestvarnih 160%. Posle ovih nestvarnih kamata, zvaničan dug prema građanima iznosio je oko 450 miliona nemačkih maraka, a Komisija NBJ je nakon kraha utvrdila da je više od 315 miliona maraka prosto nestalo bez traga.

Jugoskandik je osnovan jula 1993. godine, piramidalnoj štedionici Jezdimira Vasiljevića, u narodu prozvan “Gazda Jezda”. Taj gazda je prevario oko 55.000 ljudi a sa neisplaćenim kamatama, ukupan dug prema štedišama iznosio je 107 miliona evra,odnosno oko 190 miliona DEM, dok je sam Vasiljević optužen za ličnu proneveru 29 miliona evra.

Iz ove predigre 90 tih, glavna igra i najveći rez desio se 3. januara 2002. godine, koji se tumači kao najradikalniji rez u istoriji domaće ekonomije. Tadašnja Narodna banka Jugoslavije, pod vođstvom guvernera Mlađana Dinkića, donela je odluku o pokretanju stečaja nad četiri najveće državne banke koje su kontrolisale preko 70 odsto finansijskog tržišta.

Tada su sa bankarske mape nestale Beobanka, Beogradska banka, Investbanka i Jugobanka.

Razlozi njihovog sloma su nasleđe devedesetih godina jer su godinama akumulirale fiktivne bilanse i ogromne skrivene gubitke, uglavnom finansirajući propala državna preduzeća bez ikakvog ekonomskog opravdanja. Proračun je pokazao da bi njihova sanacija koštala državu neverovatnih 8,3 milijarde nemačkih maraka. Doneta je politička i ekonomska odluka da se sistem očisti kako bi se otvorio prostor za ulazak stranog kapitala.

Neki postupci još traju

Međutim, koliko su ovi procesi pravno i imovinski zamršeni govori podatak da ovi stečajni postupci nisu u potpunosti zatvoreni ni nakon pune 24 godine, a preostalom imovinom i potraživanjima i dalje upravlja Agencija za osiguranje depozita.

Nakon skoro decenije zatišja i dominacije stranih bankarskih grupa, usledio je drugi, podjednako bolan talas. Između 2011. i 2014. godine, sa tržišta je “zbrisano” nekoliko banaka sa većinskim domaćim, uglavnom državnim i društvenim kapitalom. I u ovom drugom ciklusu “palo” je više banaka.

Agrobanka, 2011.godine počelo je otvaranje ove finansijske Pandorine kutije, kada je otkriven minus od čak 300 miliona evra. Banka je prvo otišla pod prinudnu upravu, zatim je formirana "Nova Agrobanka“, da bi u oktobru 2012. definitivno bio proglašen stečaj. U toj grupi je i Razvojna banka Vojvodine, kojoj je NBS 6.aprila 2013. godine oduzela dozvolu za rad.

Ona je inače nastala na propasti Metals banka, a pretrpela je identičnu sudbinu nakon što su gubici pojeli njen kapital, odnosno ostavili minus od oko 150 miliona evra. Ta sudbina je zadesila i Privrednu banku Beograd 2013. kada je otišla u stečaj sa rupom od oko 80 miliona evra, kao i Univerzal banku, koja je ostala je bez dozvole u februaru 2014. nakon potpunog gubitka likvidnosti i manjka od oko 50 miliona evra.

Ovaj talas ostaće upamćen kao "era nenaplativih kredita (NPL)“. Banke su pod političkim pritiscima i kroz sumnjive aranžmane plasirale milionske kredite privilegovanim biznismenima i tajkunskim firmama (poput Farmakoma, Interkoma, Beohemije), koji su odobravani uz potpuno neadekvatna ili fiktivna obezbeđenja, poput založenih robnih zaliha koje nisu postojale.

Kada su te firme otišle u blokadu, banke su ostale bez novca. Ceo ovaj talas koštao je državu i građane Srbije oko milijardu evra, koliko je iz budžeta i fondova Agencije za osiguranje depozita izdvojeno za pokrivanje uloga građana i saniranje rupa.

Treća faza počela je ovih dana i to oduzimanjem dozvole za rad Alta banke, koja je nastala na temeljima nekadašnje Jubmes banke. Ovaj slučaj unosi potpuno novu dinamiku jer nakon godina agresivnog rasta, kupovine menjačnica i širenja platnog prometa, Narodna banka Srbije je 31. oktobra hitno intervenisala i oduzela joj dozvolu za rad.

Za razliku od svojih prethodnika iz 2012. koji su propali zbog loših kredita privredi, Alta banka je, bar prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, pala zbog unutrašnjih zloupotreba, nefunkcionalnog sistema upravljanja rizicima i sumnjivih platnih operacija, što je upalilo crvene alarme kod regulatora.

Pitanje je samo da li je to bilo kasno i da li su revizori prevideli neke aktivnosti koje su doveli do ovakvog raspleta, uključujući i ogromne količine keša godinama unazad, koje su se videle u izveštajima banke. Tako je oko 40 milijardi dinara zabeleženo krajem 2024. i oko 50 milijardi krajem 2025. Treba da se zna da će sve eventualne nepravilnosti utvrditi sud, uključujući i način kako je izneto 45 milijardi dinara, odnosno oko 380 miliona evra. Ovo tim pre jer je jer je nemoguće da se taj iznos iznese fizički.

Ipak, srećom po građane, današnji sistem je neuporedivo otporniji nego 2002. ili 2012. godine jer Agencija za osiguranje depozita efikasno i brzo preko banaka isplatilaca garantuje isplatu uloga do 50.000 evra.

Finansijski stručnjaci i Narodna banka Srbije jednoglasni su u oceni da je slom Alta banke izolovan slučaj i ne predstavlja sistemski rizik jer je i udeo problematičnih kredita na nivou sistema na istorijskom minimumu od oko 3 odsto, dok je 2012. bio 22 odsto.

Bonus video:

Espreso/Kurir.rs/Blic biznis